Приметила сам док сам радила да , и поред допунског рада, мања група ученика има проблема код одређивања врста речи и службе речи у реченици. Сада, кад сам на боловању, реших да томе посветим још мало пажње.
НАРАВНО, У ОВО ДОПУЊАВАЊЕ ЗНАЊА МОРАЈУ СЕ УКЉУЧИТИ РОДИТЕЉИ ИЛИ СТАРИЈЕ СЕСТРЕ, БРАЋА, БАКЕ,ДЕКЕ, ТЕТКЕ, неко ко име времена и жеље да помогне. Јер и поред великог уложеног рада у школи и ове и прошле године, неки ученици нису успели у потпуности да савладају ово градиво. За почетак им полако прочитајте овај текст, зауставите се с времена на време да видите да ли им је јасно. Док ми, учитељи, предајемо лекцију, објашњавамо великом броју ученика, не стигнемо да приметимо у сваком тренутку предавања кад некоме нешто није јасно, а врло често, када питамо да ли су разумели градиво које смо управо предавали, сви одговоре : „ЈЕЕЕЕЕСТЕ!“ Одмах, на задатим примерима се види да то није истина, да ипак има неколико њих који нису усвојили градиво ( не желе да кажу јер се стиде, непријатно им је, мрзи их, не интересује их,мисли су им некуд одлутале или имају ко зна који разлог ). Опет објаснимо и тај број ученика се смањи , али опет их има. Тако да вас молим, помозите својој деци да ово савладају, јер им је ово основ граматике, и тешко да ће у старијим разредима успети да науче нешто што се надограђује на ово градиво.
Врсте речи које смо учили су:
* ИМЕНИЦЕ – властите и заједничке
* ГЛАГОЛИ
* ПРИДЕВИ – описни и присвојни
У четвртом разреду ћете допунити ваше знање о другим врстама речи и њиховим подврстама. Наравно , више пута сам их поменула онима које желе да знају више, па су они то чак и унапред савладали. Но добро , хајде да се вратимо на оно што смо започели.
ИМЕНИЦЕ
ИМЕНИЦЕ су врста речи које означавају имена бића, предмета, појава. Значи, одговарају на питање ШТА ЈЕ ТО?
🙂 То може бити нечије властито име, па се такве именице зову ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ. Нпр.:
-Јован Пантовић Јоца (име , презиме , надимак )
-Прибој ( име града)
– Србија ( име државе)
– Лунићи (име села)
– Лим (име реке)
– Потпећко језеро ( име језера)
– Јадранско море ( име мора )
– Бић (име планине)
– Европа (име континента)
– Сатурн (име планете)
итд…
Са властитим именицама имате најмање проблема.
🙂 ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ означавају заједничко име за више сличних ,ствари,предмета, бића, појава… Нпр. заједничка именица – столица може бити : мала, велика, дрвена , пластична, са наслоном, без наслона , на 3 или 4 ноге…. Али, у сваком случају, именица столица означава предмет на коме седимо, и за сваку од њих када је видимо кажемо: то је столица.
Заједничка именица- пас, може да означава малог, великог, шареног, црног, дресираног, уличног, умиљатог или бесног пса. Име пса- Леси је властита именица.
заједничка именица властита именица
крава Милка
коњ Пегаз
мачка Мица
учитељица Драгана
ученик Славиша
научник Никола Тесла
сликарка Надежда Петровић
Имена појава: киша,магла, снег, поплава, суша, олуја, муња…. такође означавају заједничке именице. За већину вас је најтеже одредити именицу ако не означава властито име, име предмета или бића. Најбоље је да се запитате да ли та реч означава име за нешто? Иако се то нешто не може видети, осетити, пипнути…
Ево неких именица: друг, другарство, срећа, љубав, здравље, туга, вирус, болест, држава, ваздух, притисак, мирис, музика, тон… Да знате за убудуће, постоји још врста именица сем ове две које смо учили: градивне, збирне, мисаоне…али, о њима ћете учити касније. Оно што је битно, је да научите да у реченици препознате именицу као врсту речи.
Задатак:
Пронађи и подвуци именице у следећим реченицама.
а) Бака Зора и деда Војин живе на Златару.
б) Мама залива руже у башти.
в) Тата орезује воћњак.
г) Сандра чита сестри лекцију из књиге.
Ако сте подвукли речи : бака, Зора, деда, Војин, Златару, мама, руже, башти, тата, воћњак, Сандра, сестри, лекцију, књиге – ЧЕСТИТАМ, успели сте да пронађете све именице у датим реченицама. Ако нисте, морате се још мало потрудити.
Убацићу нека вежбања на крају овог чланка. Било би пожељно да их урадите.
РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА
🙂 РОД именица може бити : МУШКИ ( м.р.), ЖЕНСКИ (ж.р.) И СРЕДЊИ (с.р.).
– Ако уз неку именицу можемо ставити реч ТАЈ , онда је та именица МУШКОГ рода. Нпр. : ТАЈ мушкарац, син, Филип, зец, купус, ручак, одмор… ( све ове именице су у једнини).
– Ако уз дату именицу можемо ставити реч ТА, онда је та именица ЖЕНСКОГ рода. Нпр.: ТА жена, тетка, Милица, стонога, ципела, машна… (ове именице су у једнини).
– Уколико се уз именицу слаже реч ТО , онда је та именица СРЕДЊЕГ рода. Нпр.: ТО дете, пиле, огледало, језеро, сено….. (ове именице су у једнини).
🙂 БРОЈ именица може бити ЈЕДНИНА ( једн.) И МНОЖИНА (мн.).
Ако је нешто једно, само – онда је у једнини. Нпр.: (ТАЈ) мушкарац, (ТА) жена ,(ТО)дете….
Ако је нечега има више – то је множина. Нпр.: (ТИ) мушкарци, (ТЕ) жене , (ТА) деца…
| РОД | БРОЈ | |
| тепих | м.р. | једнина |
| теписи | м.р. | множина |
| сијалица | ж.р. | једнина |
| сијалице | ж.р. | множина |
| огледало | с.р. | једнина |
| огледала | с.р. | множина |
НАЈЧЕШЋЕ ДЕЦА ГРЕШЕ кад је дата реч средњег рода у множини. Слаже се уз реч ТА и одмах помисле да је женског рода. Увек размислите како би та реч гласила у једнини , па тек онда одредите род.
Нпр.: именица ПОЉА- слаже се уз реч ТА , али није женског рода. Пошто је реч ПОЉА у множини, вратимо је у једнину- ПОЉЕ, и видимо да се слаже уз реч ТО, дакле та реч је СРЕДЊЕГ РОДА У МНОЖИНИ.
Ево неких вежбања везаних за именице:
Наставиће се…..
*****************************************************************************************************************************
ГЛАГОЛИ
Глаголи су врста речи које означавају РАДЊУ, СТАЊЕ И ЗБИВАЊЕ.
РАДЊА: трчи, читамо, је ручао, ћемо учити, нећеш носити, смо ходали….
***НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА ОВЕ КРАТКЕ ПОМОЋНЕ ОБЛИКЕ ГЛАГОЛА ( је, сам , си ,смо, ћеш, бих, хоћу , нећу….итд.)
СТАЊЕ: лежати, гурати, сања, мисли, волеће, сам размишљала, гледаћемо, желели сте, спавајте…
***Ови глаголи показују стање, значи као да нам се то дешава, а ми се „не мучимо“ да радимо, да се покренемо, ако тако могу да кажем.
ЗБИВАЊЕ: грмети, севаће, пљуштало је , тутњи, веје….
*** Ови глаголи показују нешто што се збива, дешава око нас , а ми на то не утичемо. Обично су то појаве у природи , али и шта раде предмети. Рецимо- Аутобус тутњи , муње севају, снег веје, ветар дува, сунце греје ….
***Пазите , различите су врсте глагола у реченицама:
Милош је дувао у свећице на торти. ( радња)
Ветар је дувао цео дан. ( збивање)
ВРЕМЕ , ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА
Глаголи могу бити у : ПРОШЛОМ, САДАШЊЕМ ИЛИ БУДУЋЕМ ВРЕМЕНУ.
ПРОШЛО ВРЕМЕ: је писало, плесали смо, сијали су, нису мислили…. Описују нешто што се веш десило и завршило.
САДАШЊЕ ВРЕМЕ: гледам, смејем се, певамо, прескаче…. Ови се глаголи управо сада „дешавају“.
БУДУЋЕ ВРЕМЕ: бићу добар, помагаћемо, ћеш савладати, завејаће… Ово ће се тек десити.
*** Пазите, немојте се збунити у реченицама типа:
Данас је грејало сунце. (прошло време)
Мада на почетку реченице стоји реч ДАНАС, овај глагол је у прошлом времену ( је грејало) . Дан је дуг, то се већ десило и завршило (грејало је , а више не греје).
У садашњем времену ова реченица би гласила:
Данас сунце греје . ( садашње време)
Данас ће грејати сунце. ( будуће време)
БРОЈ ГЛАГОЛА
Као и именице , и ГЛАГОЛИ могу бити у ЈЕДНИНИ И МНОЖИНИ.
Ово вам није било тешко , па се нећу око тога задржавати.
Проблем је било одредити лице глагола. Постоје 3 ГЛАГОЛСКА ЛИЦА ( ПРВО, ДРУГО И ТРЕЋЕ).
1. лице се одређује помоћу заменице ЈА ( у једнини) и МИ ( у множини)
2. лице се одређује помоћу заменице ТИ ( у једнини) и ВИ ( у множини)
3. лице се одређује помоћу заменицА ОН, ОНА ОНО ( у једнини) и ОНИ , ОНЕ ,ОНА ( у множини)
Погледајте тебелу и биће вам јасно.
| ЈЕДНИНА | МНОЖИНА | |
| 1. лице | (ја) УЧИМ | (ми) УЧИМО |
| 2. лице | (ти) УЧИШ | (ви) УЧИТЕ |
| 3. лице | (он, она, оно) УЧИ | (они, оне, она) УЧЕ |
Ево неких скенираних вежбања:
*************************************************************************************************************************************
ПРИДЕВИ
ПРИДЕВИ су речи које описују:
– какво је нешто , то су ОПИСНИ ПРИДЕВИ ( лепо, мало, ниско , сјајно, глатко, плаво….)
– чије је нешто , то су ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ ( Симино, Јаснино, школска, кућне, пролећни, прибојски, београдске…)
– од чега је нешто , то су ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ ( дрвена, метални, стаклено..). О њима ћете учити у 4. разреду.
*** Највише грешите у примерима где су присвојни придеви настали од личних имена, па мислите да су то властите именице, А НИСУ ИМЕНИЦЕ , ВЕЋ ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ! Нпр. : Мајина, Ерминова, нишка, златиборско…
И још једна ствар која се тиче правописа, присвојно придеви који се завршавају на -ски, -чки, -шки ; иако потичу од властитих именица , ПИШУ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ.
ИМЕНИЦА – ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВ
Прибој – прибојска
Ужице – ужички
Пријепоље – пријепољско
Дунав – дунавски
***ПРИДЕВИ СЕ УВЕК СЛАЖУ СА ИМЕНИЦАМА И У РОДУ И У БРОЈУ, јер их они и објашњавају! Тако да кад одредите ког је рода и броја именица – ИСТОГ РОДА И БРОЈА ЈЕ И ПРИДЕВ УЗ КОЈУ ОН СТОЈИ!
***ПАЗИТЕ у примерима:
Маркова јакна – Ово је присвојни придев , женског рода , једнина.
Иако је именица Марко мушко, придев Маркова се односи на јакну, а то је именица женског рода , па је онда и придев који уз њу стоји и објашњава је, исто женског рода.
Ево још примера где сте често грешили:
ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВ ОПИСНИ ПРИДЕВ ИМЕНИЦА
Машин ( м.р. једн.) округли ( м.р. једн.) сто( м.р. једн.)
Софијино ( с.р. једн.) мало ( с.р. једн.) маче ( с.р. једн.)
Филипове ( ж. р. мн. ) пругасте ( ж. р. мн. ) чарапе ( ж. р. мн. )
школска ( ж. р. мн. ) уређена ( ж. р. мн. ) дворишта ( ж. р. мн. )
Ево скенираних вежбања:
Наставиће се…. Беба ми последња два сата скаче у стомаку као ватерполиста, не могу више да седим.
Сад се сетих да сам раније поставила вежбице из српског , врсте речи. Погледајте и њих. То је у категорији СРПСКИ ЈЕЗИК.
плавоока учитељица 
Постави коментар