Данас смо на часу српског језика завршавали започету причу.
“ Небојша је изашао напоље. Пошао је код свог друга Пере да га позове да се заједно играју. Позвонио је на његова врата и позвао га, а Пера је тужног лица одговорио да не може“…
Сада су ученици усмено требали да заврше како год желе ову причу. Приметила сам да после одговора једног детета, у већини случајева понављају причу. Они ученици , који су иначе успешнији у усвајању градива, долазили су до другачијих, креативнијих решења. Пошто иначе ученици имају проблема при писању састава, реших да нешто урадим поводом тога.
Можемо ли да увежбавамо креативно размишљање? Ако је веровати научницима, можемо.
Људи свакој слици , цртежу, дају одређено значење. За вежбу користимо „друдлове“ . То су загонетни, једноставни цртежи за које се питамо : Шта је то, шта они представљају?
Посматрајте ову слику 5 секунди. Шта је представљено на њој?
80 процената одраслих је дало 1 или 2 одговора, док је код деце број одговора већи. Што више занимљивих одговора дамо (нема погрешних решења), то смо креативнији .
Одрасли током живота скупљају искуства , сликама дају устаљено значење и губе креативност. Треба да терамо наш мозак да размишља „ван кутије“. Шта нам саветују научници?
Размишљајте као деца- они су ти генијални креативци од којих треба да учимо!
Тако ћемо у животу долазити брже до идејних решења, решавати проблемске ситуације…
А сада размишљајте као деца, видећете да ћете доћи до бар 3-4 решења.
Ево неких дечјих одговора :
- залазак Сунца
- лизало
- један човек што иде иза брда и има смешну фризуру
- ланчић
- сијалица што светли
- смајли који се изненадио
- манекенка са лошом фризуром
- дечак без руку и ногу
- светло које трепће
- застава
- цвет
- маслачак
- балон избушен чачкалицама
- паун
- саобраћајни знак
- ветрењача…
Ми смо ово данас испробали на часу јер ми је остало мало слободног времена . Одлично смо се забавили, али и вежбали нашу креативност!
Ево сличица , па вежбајте. Ако то радите у друштву деце, може бити баш занимљиво.
плавоока учитељица 