плавоока учитељица

за моје ђаке и њихове родитеље

Домаћи пластелин

Пошто ситни мишићи шаке ђака првака нису довољно развијени, треба да их вежбамо и развијемо. Један од начина је и рад са пластелином.  Има свакаквих пластелина у продавници, али , неки су претврди, неки као гумирани, нису компактни, неки обоје руке и клупе да их једва можеш очистити, неки смрдуцкају…   Зашто бисмо се мучили и плаћали кад можемо сами направити пластелин, и то у великим количинама, за мале паре, од састојака које имамо у кући?

Са претходном генерацијом сам радила са „домаћим“ пластелином, али су га они код куће са својим мамама правили по рецепту који сам им дала. Ове године  смо га направили у школи , прваци и ја.  Тај пластелин смо до сада користили више пута. На часу лепог писања правили слова, на часу ликовне културе украсе за јелку… Користићемо га опет…док се не осуши, сигурно два месеца. Потребно је само да га на крају рада запакујемо у најлон кесе и пазимо да нам не уђе ваздух, јер ће се осушити.

На интернету сам нашла рецепт , у којем пише да се „пластелин “ кува, али пошто у учионици немам услова за то , направили смо га са врелом водом, без кувања и ништа му не фали! Још боље, неће ми загорети шерпа!  🙂 Хахахаха!  Деци се заиста допало, па су неки од њих , када су дошли кући, са мамама опет правили пластелин и играли се са млађим сестрама и браћом. Браво за маме!

Истина, ја сам се мало изнервирала, и сва презнојила, јер је ипак био крупан залогај. То знају они који су радили са првацима. Први пут су радили у групама, па им занимљиво, само би причали, премештали се по оним столицама, не слушају кад објашњавам другим групама, само је једна група донела брашно- иначе главни састојак, па замазаше бојом оне столове, а последњи час…..ух!!!!!  Али , деца не могу научити како се понаша у одређеним ситуацијама, ако не вежбају.  Само треба стрпљења….Прво кажем : „Ма, никад више!“, а онда , кад се смирим, опет попустим.

Два школска часа смо правили…

Ево, рецеппта за 1 мерицу:

  • две шоље брашна ( ја сам користила оне од Донкафе)
  • једна шољица соли
  •  1 лимунтус
  • две шољице вреле воде ( користила сам кувало за воду)
  • једна супена кашика уља
  • боје за колаче ( користили смо оне у праху, у кесицама, па их размутили у врло мало воде, а могу да се користе и боје за јаја, ја пробала кући, јер нисам имала ову за колаче)

Помешати суве састојке, па додати ове „мокре“. Кад замесите тесто, поделите га на лоптице, убодете прст, сипате боју и замесите док се боја не изједначи.

*** Месити на целофану или пек-папиру  и са рукавицама , јер неке боје остављају јаке флеке, нпр., плава – пробушила сам рукавицу ноктом, и три дана прала руке лимунтусом, пастом за зубе , прашком за веш, венишом и нисам могла скинути боју!!! Срећа да је био викенд. 🙂

Ево сличица:

img_2803  Колачићи за „чајанке“…

ukrasi-4ukrasi-5

Украсе сам оставила да се осуше на ваздуху. Стврднуће се , остати такви, и неће се покварити.

Advertisements
Поставите коментар »