плавоока учитељица

за моје ђаке и њихове родитеље

СЛУЖБА ( ФУНКЦИЈА ) РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ, за трећи разред

Најчешћа грешка коју правите кад одређујете службу тј. функцију речи у реченици је  што често мешате врсте речи и службу речи, а то су две различите ствари.

🙂   ВРСТЕ РЕЧИ: ИМЕНИЦЕ, ГЛАГОЛИ , ПРИДЕВИ….( има их укупно 10 у нашем језику).

🙂   СЛУЖБА ( ФУНКЦИЈА) РЕЧИ : СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН…

( постоје још и објекат, атрибут…о њима ћете учити у 4. разреду).

Одавно смо обрађивали ГЛАВНЕ ДЕЛОВЕ РЕЧЕНИЦЕ- СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ,  а у 3. разреду смо знање о реченичним деловима проширили ГЛАГОЛСКИМ ДОДАЦИМА ( или како се другачије зову, прилошким одредбама) ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН.

*  СУБЈЕКАТ нам казује КО ВРШИ РАДЊУ. Обично је то нека именица, али може бити и заменица…Могу и више речи да врше службу субјекта.

Милош броји.

Јована и Марија трче.

Баба и деда су се одселили.

Река тече.

Он спава.

******************************************************************************************************************************

*  ПРЕДИКАТ нам говори ШТА РАДИ СУБЈЕКАТ. Ако бисмо одређивали која је то врста речи , то би био глагол. Такође више речи могу да врше службу предиката. Не заборавите и на помоћне , кратке глаголе.

Милош броји.

Јована и Марија трче и вриште.

Баба и деда су се одселили.

Река тече.

Он спава.

*** РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ САСТОЈЕ САМО ОД СУБЈЕКТА И ПРЕДИКАТА ЗОВУ СЕ ПРОСТЕ РЕЧЕНИЦЕ.

*** У РЕЧЕНИЦАМА МОЖЕ БИТИ ИЗОСТАВЉЕН СУБЈЕКАТ ИЛИ ПРЕДИКАТ.

Напомена: често грешите јер мислите да је субјекат увек на првом месту, АЛИ НИЈЕ!

Нпр.:        Пада киша.     Пада= предикат,     киша = субјекат.

Дувао је ветар.      Дувао је = предикат ,       ветар = субјекат.

*****************************************************************************************************************************

* ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ , тј, прилошке одредбе, нам објашњавају :

ГДЕ се врши радња – то је ГЛАГОЛСКИ ДОДАТАК ЗА МЕСТО

КАДА се врши радња-  то је ГЛАГОЛСКИ ДОДАТАК ЗА ВРЕМЕ

КАКО, тј. НА КОЈИ НАЧИН  се врши радња- то је ГЛАГОЛСКИ ДОДАТАК ЗА НАЧИН.

Значи да глаголски додатак додатно објашњава предикат.

*Ми смо се у школи одлучили за скраћенице када обележавамо службу речи, као и подвлачењем различитим врстама линија, и то :

Субјекат подвлачимо једном линијом и обележавамо га словом С

Предикат подвлачимо двема линијама и обележавамо га словом П

Глаголске додатке за место, време и начин подвлачимо различитим линијама по избору, а обележавамо их скраћеницама:  гл. дод. М ,  гл. дод. В ,  гл. дод. Н.

Глаголски додаци за место:

Сенада се шета по ливади.

Небом плове облаци.

На улицама  нема смећа.

– Глаголски додаци за време:

Данас је освануо диван дан!

Никола је све научио током распуста.

Јесенас су лиле јаке кише.

– Глаголски додаци за начин:

Павле је нагло закочио.

Постепено смо се загревали.

Убрзо је стигао поштар.

***НАПОМЕНА:  често грешите и уместо глаголског додатка за начин подвучете нешто погрешно (атрибут,он описује субјекат; али о томе ћете мало учити у 4. разреду).

***НЕ ЗАБОРАВИТЕ, ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ ОБЈАШЊАВАЈУ ПРЕДИКАТ,   А НЕ СУБЈЕКАТ!

Упорно је дувао јак ветар.

Лепа Јулија лепо црта.

Праведна учитељица је поштено закључила оцене.

Подвучене речи у претходне три  реченице су гл. дод. за начин, а ове речи које стоје уз субјекат то нису.

******************************************************************************************************************************

Ево скенираних вежбања:

Logos, služba reči Logos, služba reči1 sluzba reci, Pcelica (1) sluzba reci, Pcelica (2) sluzba reci, Pcelica (3) sluzba reci, Pcelica (4) sluzba reci, Pcelica (5) sluzba reci, Pcelica (6)

Advertisements
Поставите коментар »

ВРСТЕ РЕЧИ ( које смо учили у трећем разреду )

Приметила сам док сам радила да , и поред допунског рада, мања група ученика има проблема код одређивања врста речи и службе речи у реченици. Сада, кад сам на боловању, реших да томе посветим још мало пажње.

НАРАВНО, У ОВО ДОПУЊАВАЊЕ ЗНАЊА МОРАЈУ СЕ УКЉУЧИТИ РОДИТЕЉИ ИЛИ СТАРИЈЕ СЕСТРЕ, БРАЋА, БАКЕ,ДЕКЕ,  ТЕТКЕ, неко ко име времена и жеље да помогне. Јер и поред великог уложеног  рада у школи и ове и прошле године, неки ученици нису успели у потпуности да савладају ово градиво. За почетак им полако прочитајте овај текст, зауставите се с времена на време да видите да ли им је јасно. Док ми, учитељи, предајемо лекцију, објашњавамо великом броју ученика, не стигнемо да приметимо у сваком тренутку предавања кад некоме нешто није јасно, а врло често, када питамо да ли су разумели градиво које смо управо предавали, сви одговоре : „ЈЕЕЕЕЕСТЕ!“  Одмах, на задатим примерима се види да то није истина, да ипак има неколико њих који нису усвојили градиво ( не желе да кажу јер се стиде, непријатно им је, мрзи их, не интересује их,мисли су им некуд одлутале или имају ко зна који  разлог ). Опет објаснимо и тај број ученика се смањи , али опет их има. Тако да вас молим, помозите својој деци да ово савладају, јер им је ово основ граматике, и тешко да ће у старијим разредима успети да науче нешто што се надограђује на ово градиво.

Врсте речи које смо учили су:

* ИМЕНИЦЕ   –  властите и заједничке

* ГЛАГОЛИ

* ПРИДЕВИ – описни и присвојни

У четвртом разреду ћете допунити ваше знање о другим врстама речи и њиховим подврстама. Наравно , више пута сам их поменула онима које желе да знају више, па су они то чак и унапред савладали. Но добро , хајде да се вратимо на оно што смо започели.

ИМЕНИЦЕ

 ИМЕНИЦЕ су врста речи које означавају имена   бића, предмета, појава.   Значи, одговарају на питање ШТА ЈЕ ТО?

🙂   То може бити нечије властито име, па се такве именице зову  ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ. Нпр.:

-Јован Пантовић Јоца (име , презиме , надимак )

-Прибој ( име града)

– Србија ( име државе)

– Лунићи (име села)

– Лим (име реке)

– Потпећко језеро ( име језера)

– Јадранско море ( име мора )

– Бић (име планине)

– Европа (име континента)

– Сатурн (име планете)

итд…

Са властитим именицама имате најмање проблема.

🙂 ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ означавају заједничко име за више сличних ,ствари,предмета, бића, појава…  Нпр. заједничка именица – столица може бити : мала, велика, дрвена , пластична, са наслоном, без наслона , на 3 или 4 ноге…. Али, у сваком случају, именица столица означава предмет на коме седимо, и за сваку од њих када је видимо кажемо: то је столица.

Заједничка именица- пас,  може да означава  малог, великог, шареног, црног, дресираног, уличног, умиљатог или бесног пса.  Име пса- Леси је властита именица.

заједничка именица              властита именица

крава                                    Милка

коњ                                       Пегаз

мачка                                    Мица

учитељица                          Драгана

ученик                                Славиша

научник                               Никола Тесла

сликарка                              Надежда Петровић

Имена појава: киша,магла, снег, поплава, суша, олуја, муња…. такође означавају  заједничке именице.  За већину вас је најтеже одредити именицу ако не означава властито име, име предмета или бића.  Најбоље је да се запитате да ли та реч означава име за нешто? Иако се то нешто не може видети, осетити, пипнути…

Ево неких именица:  друг, другарство, срећа, љубав, здравље, туга, вирус, болест, држава, ваздух, притисак, мирис, музика, тон…    Да знате за убудуће, постоји још врста именица сем ове две које смо учили: градивне, збирне, мисаоне…али, о њима ћете учити касније. Оно што је битно, је да научите да у реченици препознате именицу као врсту речи.

Задатак:

Пронађи и подвуци именице у следећим реченицама.

а) Бака Зора и деда Војин живе на Златару.

б) Мама залива руже у башти.

в) Тата орезује воћњак.

г) Сандра чита сестри лекцију из књиге.

Ако сте подвукли речи : бака, Зора, деда, Војин, Златару, мама, руже, башти, тата, воћњак, Сандра, сестри, лекцију, књиге –  ЧЕСТИТАМ, успели сте да пронађете све именице у датим реченицама. Ако нисте, морате се још мало потрудити.

Убацићу нека вежбања на крају овог чланка. Било би пожељно да их  урадите.

РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА

🙂        РОД именица може бити : МУШКИ ( м.р.),  ЖЕНСКИ (ж.р.) И СРЕДЊИ (с.р.).

– Ако уз неку именицу можемо ставити реч ТАЈ , онда је та именица МУШКОГ  рода. Нпр. : ТАЈ  мушкарац, син, Филип, зец, купус, ручак,  одмор… ( све ове именице су у једнини).

– Ако уз дату именицу можемо ставити реч ТА, онда је та именица ЖЕНСКОГ рода. Нпр.: ТА жена, тетка, Милица, стонога, ципела, машна… (ове именице су у једнини).

– Уколико се уз именицу слаже реч ТО , онда је та именица СРЕДЊЕГ рода. Нпр.:  ТО дете, пиле, огледало, језеро, сено….. (ове именице су у једнини).

🙂      БРОЈ именица може бити ЈЕДНИНА ( једн.) И МНОЖИНА (мн.).

Ако је нешто једно, само – онда је у једнини. Нпр.: (ТАЈ) мушкарац, (ТА) жена ,(ТО)дете….

Ако је нечега има више – то је множина. Нпр.: (ТИ) мушкарци, (ТЕ) жене , (ТА) деца…

РОД БРОЈ
тепих м.р. једнина
теписи м.р. множина
сијалица ж.р. једнина
сијалице ж.р. множина
огледало с.р. једнина
огледала с.р. множина

НАЈЧЕШЋЕ ДЕЦА ГРЕШЕ кад је дата реч средњег рода у множини. Слаже се уз реч ТА и одмах помисле да је женског рода. Увек размислите како би та реч гласила у једнини , па тек онда одредите род.

Нпр.: именица ПОЉА- слаже се уз реч ТА , али није женског рода.  Пошто је реч ПОЉА у множини, вратимо је у једнину- ПОЉЕ, и видимо да се слаже уз реч ТО, дакле та реч је СРЕДЊЕГ РОДА У МНОЖИНИ.

Ево неких вежбања везаних за именице:

imenice imenice1 imenice2

imenice3 imenice4

Наставиће се…..

*****************************************************************************************************************************

ГЛАГОЛИ

Глаголи су врста речи које означавају РАДЊУ, СТАЊЕ И ЗБИВАЊЕ.

РАДЊА: трчи, читамо, је ручао, ћемо учити,  нећеш носити, смо ходали….

***НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА ОВЕ КРАТКЕ ПОМОЋНЕ ОБЛИКЕ ГЛАГОЛА ( је, сам , си ,смо,  ћеш, бих, хоћу , нећу….итд.)

СТАЊЕ:  лежати, гурати, сања, мисли, волеће, сам размишљала, гледаћемо, желели сте, спавајте…

***Ови глаголи показују стање, значи као да нам се то дешава, а ми се „не мучимо“ да радимо, да се покренемо, ако тако могу да кажем.

ЗБИВАЊЕ:  грмети, севаће, пљуштало је , тутњи, веје….

*** Ови глаголи показују нешто  што се збива, дешава око нас , а ми на то не утичемо. Обично су то појаве у природи , али и шта раде предмети.  Рецимо-   Аутобус тутњи  ,  муње севају,   снег веје, ветар дува, сунце греје ….

***Пазите , различите су врсте глагола у реченицама:

        Милош је дувао у свећице на торти.  ( радња)

        Ветар је дувао цео дан.  ( збивање)

ВРЕМЕ , ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА

Глаголи могу бити у : ПРОШЛОМ, САДАШЊЕМ ИЛИ БУДУЋЕМ ВРЕМЕНУ.

ПРОШЛО ВРЕМЕ:  је писало, плесали смо, сијали су, нису мислили….  Описују нешто што се веш десило и завршило.

САДАШЊЕ ВРЕМЕ:  гледам, смејем се, певамо, прескаче….    Ови се глаголи управо сада „дешавају“.

БУДУЋЕ ВРЕМЕ:   бићу добар, помагаћемо, ћеш савладати, завејаће…   Ово ће се тек десити.

***  Пазите, немојте се збунити у реченицама типа:

Данас је грејало сунце.      (прошло време)

Мада на почетку реченице стоји реч ДАНАС, овај глагол је у прошлом времену ( је грејало) . Дан је дуг, то се већ десило и завршило (грејало је , а више не греје).

 У садашњем времену ова реченица би гласила:

Данас сунце греје .   ( садашње време)

Данас ће грејати сунце.  ( будуће време)

БРОЈ ГЛАГОЛА

Као и именице , и ГЛАГОЛИ могу бити у ЈЕДНИНИ И МНОЖИНИ.

Ово вам није било тешко , па се нећу око тога задржавати.

Проблем је било одредити лице глагола.  Постоје 3 ГЛАГОЛСКА ЛИЦА ( ПРВО, ДРУГО И ТРЕЋЕ)

1. лице се одређује помоћу заменице ЈА ( у једнини)  и МИ  ( у множини)

2. лице се одређује помоћу заменице ТИ ( у једнини)  и ВИ  ( у множини)

3. лице се одређује помоћу заменицА  ОН, ОНА ОНО  ( у једнини)  и ОНИ , ОНЕ ,ОНА  ( у множини)

Погледајте тебелу и биће вам јасно.

        ЈЕДНИНА             МНОЖИНА
1. лице (ја)                   УЧИМ (ми)                 УЧИМО
2. лице (ти)                  УЧИШ (ви)                  УЧИТЕ
3. лице (он, она, оно)    УЧИ (они, оне, она)    УЧЕ

Ево неких скенираних вежбања:

glagoli, Pcelica glagoli, Pcelica1 glagoli, Pcelica2 glagoli, Pcelica3 glagoli, Pcelica4

glagoli, Pcelica5 glagoli, Pcelica6

*************************************************************************************************************************************

ПРИДЕВИ

ПРИДЕВИ су речи које описују:

какво је нешто  , то су  ОПИСНИ ПРИДЕВИ  ( лепо, мало, ниско , сјајно, глатко, плаво….)

чије је нешто , то су ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ  ( Симино, Јаснино, школска, кућне, пролећни, прибојски, београдске…)

од чега је нешто , то су ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ  ( дрвена, метални, стаклено..). О њима ћете учити у 4. разреду.

*** Највише грешите у примерима где су присвојни придеви настали од личних имена, па мислите да су то властите именице, А НИСУ ИМЕНИЦЕ , ВЕЋ ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ!   Нпр. : Мајина, Ерминова, нишка, златиборско…

И још једна ствар која се тиче правописа, присвојно придеви који се завршавају на -ски, -чки, -шки  ; иако потичу од властитих именица , ПИШУ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ.

ИМЕНИЦА        –                  ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВ

Прибој                  –                  прибојска

Ужице                –                    ужички

Пријепоље       –                      пријепољско

Дунав               –                        дунавски

***ПРИДЕВИ СЕ УВЕК СЛАЖУ СА ИМЕНИЦАМА И У РОДУ И У БРОЈУ, јер их они и објашњавају!    Тако да кад одредите ког је рода и броја именица – ИСТОГ РОДА И БРОЈА ЈЕ И ПРИДЕВ УЗ КОЈУ ОН СТОЈИ!

***ПАЗИТЕ  у примерима:

Маркова  јакна    –     Ово је присвојни придев , женског рода , једнина.

Иако је именица Марко мушко, придев Маркова се односи на јакну, а то је именица женског рода , па је онда и придев који уз њу стоји и објашњава је, исто женског рода.

Ево још примера где сте често грешили:

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВ                ОПИСНИ ПРИДЕВ                ИМЕНИЦА

Машин   ( м.р. једн.)                  округли ( м.р. једн.)               сто( м.р. једн.)

Софијино  ( с.р. једн.)                 мало   ( с.р. једн.)                маче ( с.р. једн.)

Филипове ( ж. р.  мн. )                пругасте  ( ж. р.  мн. )          чарапе ( ж. р.  мн. )

школска ( ж. р.  мн. )                 уређена     ( ж. р.  мн. )         дворишта ( ж. р.  мн. )

Ево скенираних вежбања:

pridevi,Pcelica pridevi,Pcelica1 pridevi,Pcelica2 pridevi,Pcelica3 pridevi,Pcelica4 pridevi,Pcelica5

Наставиће се…. Беба ми последња два сата скаче у стомаку као ватерполиста, не могу више да седим.

Сад се сетих да сам раније поставила вежбице из српског , врсте речи. Погледајте и њих. То је у категорији СРПСКИ ЈЕЗИК.

Поставите коментар »

НАШИ ПРВИ СТИХОВИ…

Током новембра , дадох деци задатак да покушају сами написати песму. О, како су ме само гледали разрогачених окица!!! Наравно и очекивала сам да ће бити шокирани и уплашени у исто време.

Покушах да их опустим тако што сам и сама била , у тренутку , „стихоклепац“ . Тај израз ми се веома допада , а користио га је наш песник Љубивоје Ршумовић.  Волим да се шалим и на свој рачун и то често радим на часу , па се деца опусте и у напетим ситуацијама. Кад им испричам истину како сам ја мрзела да пишем саставе током целог школовања, и како сам по цео дан плакала кад треба да га напишем за домаћи, јер нисам знала о чему и како  да пишем, а ипак на крају не испадне лоше, видим како им се смеше брци- “ Аха, и учитељица нешто није знала кад је била ђак!“   А кад је требало написати песму, брррррррррр  не желим тога ни се сећам!

Тог дана смо обрађивали песму В. Стојиљковића – „Како се пишу песме“

Kako Se Pišu Pesme

Pesme se pišu desnom rukom, a može i levom,
ko voli,
pesme se pišu na papiru, a može i na
krečenom zidu,
pesme se pišu kad srce boli, a može i kad ne
boli,
pesme se pišu u Nišu, Bačkom Petrovom Selu,
a može i u Šidu.

Pesme se pišu s proleća, a može i usred zime,
pesme se pišu iscela, a može i u dva dela,
pesme se pišu s rimom, a može i bez rime,
pesme se pišu na prazan stomak, a može i posle jela.

Vladimir Stojiljković

Кад смо прочитали песму, мало им је било лакше, али и даље се чуло кукање и уздисање у учионици: “ Па, како ћемо? О чему? Који нам је наслов? Па ја то не могу! Јоооој!“  Обећах да ћу им, колико могу, помоћи и шта год да напишу, биће добро.

Почех са шалом смишљеном у тренутку да римујем:

„Да ли је ова учитељица луда?

Зададе ми песму да напишем.

Желела бих да збришем, ал` куда?

Од стреса не могу ни да дишем!

Које да римујем речи? 

Почињем да се знојим.

Може ли ико ово да спречи?

Минуте до звона бројим…“

Сада баш не могу тачно ни да се сетим шта сам тада још смишљала, али у сваком случају, упалило је.  Почеше да се смеју после првог стиха и опустише се. Могу вам рећи, бацише се на посао онако насмејани и написаше, Бога ми,  добре песме!

Ево неких од њих, нисам их исправљала, не замерите нам :

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 91 92

Поставите коментар »

Вежбице из српског језика

Мало вежбица и из српског, ваља се данас мало вежбати….

1 11 12

РЕШЕЊЕ:

resenje

*************************************************************************************************************

Ево још једне:

ВЕЖБИЦА 2   ( Врсте речи- именице, глаголи, придеви)

vrste reči vrste reči1 vrste reči2 vrste reči3

vrste reči4

Доста од мене за данас, дивно је време напољу. Одох да направим Снежану Белић и децу Снешкиће ( смислићемо им имена касније), да ми онај Снешко што га јуче направих са ћерком није сам испред зграде.

Изађите и ви!!!!

Поставите коментар »

Управни и неуправни говор

Приметила сам да вам мало теже „иде“ писање управног и неуправног говора. Скенирала сам из уџбеника издавачке куће „Логос“ ове лекције. Чини ми се да је баш добро објашњено.  Једино , заиста нисам сигурна да ли се тачка на крају пише испред или иза  наводника. До скоро se тачка увек писала ИЗА наводника на крају реченице, јер се тако завршава мисао,  а знак питања и узвика ИСПРЕД знака навода на крају реченице , јер су део питања , тј, узвика на крају реченице. Питах професорку српског језика, рече да код тачке сада има неких измена али и изузетака. Ужасно ме нервира то, кад може тако и овако, и сваки час се нешто мења без логичног објашњења, тако да не бисмо збуњивали децу , за мене и даље важи СТАРО правило, као и за професорку српског. Али и ако напишете тачку испред наводника, не узимам за зло. Ипак, ви се тек сад први пут сусрећете са овом области.

Ево шта пише у у уџбенику „Логоса“:

Upravni i neupravni govor 0 Upravni i neupravni govor 1 Upravni i neupravni govor 2 Upravni i neupravni govor 3 Upravni i neupravni govor 4 Upravni i neupravni govor 5 Upravni i neupravni govor 6

А ево и странице из Радне свеске. Покушајте да решите.

vezba

Поставите коментар »

Контролне вежбе „Нове школе“

Ево, овде су вам примери контролних вежби за 2.разред из МАТЕМАТИКЕ, СРПСКОГ ЈЕЗИКА И СВЕТА ОКО НАС издавачке куће „Нова школа“. Не знам баш да ли је легално ово објавити, али битно ми је да деца која желе имају одакле да вежбају…

 6. KONTROLNE VEŽBE 2 srpski jezik matematika svet oko nas (1)

 

 

Поставите коментар »

ЧИТАЊЕ СА РАЗУМЕВАЊЕМ

Као папагај сам од почетка првог разреда понављала да се мора вежбати читање са разумевањем. Настављам то и у другом разреду.

БЕЗ РАЗУМЕВАЊА ТЕКСТА КОЈИ СЕ ЧИТА,  НЕМА НИ УЧЕЊА!

Ово се најлакше вежба на кратким текстовима, на пример на баснама.

Сећате ли се ових провера?

 Кликни на линкове:     Kорњача и зец

                                                 Лисица и гавран

Покушајте сада  да прочитате следеће две басне и да одговорите на питања: ко су ликови, шта се десило, због чега се то десило, какве су особине показали ликови, шта је поука, тј. суштина ових басни, како бисте се ви понашали у тим ситуацијама, знате ли  неке пословице које се могу применити на басне и слично…   Ако вам је тешко да ово урадите сами, замолите родитеље или неког другог да вам помогну.

Кликните на линк :                       Басне

Поставите коментар »